Кратак животопис Преподобне матере наше Параскеве—Петке
      Познато је колики је углед и поштовање у нашем народу, према Преподобној матери нашој Параскеви, познатој као „Света Петка“.

      Сматра се да је српског порекла. Рођена је у Византији, у месту Епиват (данас  Бојадос), двадесетак километара западно од Константинопоља. Ту је живела у чистоти и девичанству, но по смрти својих родитеља, раздавши своју имовину, убрзо крете у Палестину, у Јорданску пустињу да би тамо наставила свој равноангелни живот, којем је од раног детињства тежила. Сва њена брига било је очишћење душе и какав ће одговор дати на будућем Суду. Љубила је Господa  свим срцем својим и свом душом својом. Својим подвизма и врлинама, света  Параскева постала је возљубљена невеста Христова, начинивши сабе црквом Бога живога.

      Пред крај живота, ангео божији јој се јавио и заповедио, да остави пустињу и да се врати у своје отачаство, да би тамо предала своје тело земљи. На путу за Епиват, своју постојбину, посетила је престони град Константинопољ поклонивши се чудотворној икони у цркви Пресвете Богородице у Влахерни. Поживела је још две године у труду, посту и молитви и мирно отишла ка Господу.

      Бог, хотећи да прослави угодницу Своју, откри њене свете мошти после много година, које свечано бише изложене у Цркви светих и свехвалних апостола Петрa  и Павла, у Епивату.

       Два века од престављења Преподобне матере наше Параскеве, године 1238. Благочестиви бугарски цар Јован Арсен реши да свете мошти њене пренесе у своју престоницу Трново, и тако их ослободи из руку тиранске власти крсташа.  Потом, када турски султан Бајазит заузе Трново, мошти свете Параскеве бише пренете у Србију, у Београд. У Београду је потом подигнута Црква свете Петке, која и данас стоји на Калемегдану са извором свете Петке и чудотворном  водицом. Године 1521. Султан Сулејман заузевши Београд запленио је и часне моштиПреподобне Параскеве и пренео их у Цариград, где су се дешавала многобројна чуда, те су свету Петку славили не само хришћани, већ и  муслимани.

       Године 1641. Благочестиви војвода и господар земље Молдавске Василије Лупул,  зажеле да часне мошти Преподобне Параскеве пренесе у своју православну државу. Ову жељу потпоможе Господ Бог и Он стави у срце Цариградском патријарху Парентију мисао да изађе у сусрет жељи Молдавског господара. Тако свете мошти бише пренете у престони град Молдавије Јаши и положене у цркви Света Три Јерарха, 14. октобра исте године, где и данас почивају.

      ¹ „Охридски пролог“ Епископ Николај Велимировић